Da li je biodizel štetan za motore?

Verovatno je i do Vas stigla priča o biodizelu i mitu o njegovoj štetnosti motorima. Kada se priča o biodizelu bitno je napomenuti jednu stvar – biodizel sam po sebi NIJE ŠTETAN za motore.

Loša iskustva sa biodizelom i problemi sa njime nastali su pre svega usled pokušaja da se u kućnoj radinosti i na svoju ruku proizvede biodizel. Mnogi su načuli priču kako se lako može proizvesti biodizel kod kuće, čuvene su i priče kako su se traktori vozili na užegli zejtin, pa su se mnogi olako upuštali u proizvodnju biodizela. Na kraju su dobili neku vrstu goriva koje su mogli sagorevati u motorima ali to se nikako ne sme nazivati biodizelom, jer tako proizvedeno gorivo nije prošlo apsolutno nikakve testove pa ljudi zapravo nisu ni znali šta sagorevaju u svojim motorima. Tako je posle nekog vremena dolazilo do problema sa motorima i kvarova.

I naravno krenula je priča o štetnosti biodizela, istina je zapravo drugačija. Kao što možemo pričati o različitim kvalitetima benzina, isto tako možemo pričati i o različitim kvalitetima biodizela. Kao što je bitno koristiti kvalitetan benzin tako je bitno i koristiti kvalitetan biodizel. Kvalitetan biodizel je apsolutno potpuno bezbedan za upotrebu i ne šteti motorima i može služiti kao potpuna zamena za dizel gorivo.

Šta je zapravo biodizel?

Biodizel je obnovljivo čisto sagorevajuće gorivo koje se dobija od raznih vrsta ulja (otpadno ulje iz restorana i pečenjara, suncokretovo ulje, sojino ulje, ulje iz uljane repice, zivotinjskih masti i slično). Ljudi često misle, i greše, da je biodizel isto što i biljno ulje – biodizel se dobija od biljnog ulja ali nije isto što i biljno ulje.

Jedan od bitnijih razloga za proizvodnju i korišćenje biodizela je zaštita životne sredine odnosno smanjenje efekta staklene bašte. Biodizel nije toksičan i biorazgradiv je. Takodje biodizel značajno manje zagadjuje vazguh prilikom sagorevanja u odnosu na dizel goriva.

Kako proizvesti biodizel?

Bitno je napomenuti da je bez adekvatne opreme jako teško proizvesti kvalitetan biodizel. Najbolji, najjeftiniji i najpouzdaniji način da dodjete do kvalitetnog biodizela je da ga sami proizvodite. Naravno neophodno je ispoštovati recepturu i imati adekvatnu opremu, ali kada ga sami proizvodite potpuno ste sigurni u njegov kvalitet. Za proizvodnju biodizela potreban Vam je biodizel procesor, sirovine(otpadno ulje, cedjeno ulje) i hemija za proizvodnju biodizela. Biodizel procesor je najbitnija stvar u celom procesu proizvodnje biodizela, neopdodno je koristiti procesor koji obezbedjuje odgovarajuću čistinu biodizela i koji ispunjava sve standarde. Biodizel procesori kompanije IN PAK ispunjavaju sve standarde, imaju atest Mašinskog fakulteta u Beogradu kao i sertifikate za izvoz u Evropsku uniju. Pored ovaga, uz Biodizel procesor dobijate i recepturu za proizvodnju biodizela, pa tako svaki put možete proizvesti biodizel vrhunskog kvaliteta koji potpuno bezbedno možete koristiti u svojim vozilima.

Proizvodnja biodizela je izuzetno ekonomski opravdana i isplativa pa je tako
konačna cena biodizela koji proizvedete kreće od 60-90 dinara u zavisnosti koje sirovine koristite pa tako pravite značajne uštede sa obzirom da je cena evro dizela preko 140din.

Nafta nestaje 22. oktobra 2047.

Zbog ograničenih rezervi nafte, političke nestabilnosti područja u kojima su najveći proizvođači i izvoznici nafte, povećanja cene nafte i njenih derivate na svetskom tržištu i štetnosti derivate nafte po zdravlje ljudi, stalno se razmišlja o upotrebi energenata koji će uspešno da zamene naftne derivate.

Sve zalihe nafte u svetu biće iscrpljene 22. oktobra 2047. godine, i to u 20.58 sati, navedeno je na evropskom energetskom Internet portalu www.energy.eu.

Prema proračunima koje su obavili stručnjaci portala, na osnovu sada poznatih rezervi i trenutne potrošnje, rezerve pojedinih fosilnih goriva biće potrošene vrlo brzo.

Prvo će, procenjuje se, nestati nafte – već kroz manje od četiri decenije. Sledeći u redu “ugroženih energenata” je prirodni gas, čije bi rezerve trebalo da budu potrošene 12. novembra 2068. godine u 9.25 ujutru, dok će uglja biti do 19. maja 2140. u 20.05, navodi se na portalu. U saopštenju se naglašava da su ovako precizne “satnice” date da bi se javnosti što dramatičnije predstavilo stanje na sektoru ne-obnovljivih izvora energije i ukazalo na potrebu što hitnijeg prelaska na obnovljive.

Alternativno gorivo mora biti tehnički podesno, ekonomski konkurentno, bazirano na obnovljivim sirovinama, ekološki povoljno i lako dostupno. Jedno od takvih goriva je proizvod hemijske modifikacije biljnih ulja i životinjskih masti reakcijom transesterifikacije kojom se glycerol zamenjuje najčešće metanolom, poznat kao biodizel. Biodizel je biorazgradiv, netoksičan i nezapaljiv, potpunije sagoreva zbog prisustva kiseonika u strukturi (10–11%) i ima manju emisiju štetnih gasova u poređenju sa gorivima mineralnog porekla.

Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Biodizel veoma čisto sagoreva i podseća na standardni dizel; proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta, soje ili uljane repice pomoću metanola i katalizatora. Po hemijskom sastavu je mešavina metil estra masnih kiselina. Ovo gorivo jeste obnovljivi izvor energije jer se troši onom brzinom kojom se obnavlja.

U različitim regionima sveta, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i klimatskih i ekonomskih uslova, za dobijanje biodizela koriste se različite sirovine, a najčešće sojino, suncokretovo, kikirikijevo i repičino ulje. U cilju smanjenja troškova proizvodnje biodizela sve više se razmišlja o alternativnim sirovinama, kao što su nejestiva biljna ulja i korišćena ulja i masti. Esterifikacijom slobodnih masnih kiselina i transesterifikacijom (alkoholizom) glicerida dobija se smeša estara masnih kiselina, koja ima poboljšane osobine kao gorivo u odnosu na polazno biljno ulje. Za ove reakcije, pored ulja ili masti, koristiti se i alkohol, najčešće metanol. U prisustvu viška alkohola, upravna reakcija transesterifikacije je pseudo-prvog reda, a povratna drugog reda. U prvom stupnju ove složene reakcije dolazi do razlaganja tetrahedralnog intermedijera pri čemu nastaje estar masnih kiselina i diglicerid, odnosno kasnije reakcijom diglicerida sa alkoholom nastaje monoglice rid i estar masnih kiselina. U poslednjem stupnju reakcije transesterifikacije u reakciji između monoglicerida i alkohola nastaje još jedan mol estra masnih kiselina, odnosno glycerol kao nusproizvod. Zbog formiranja stabilnih emulzija, separacija i prečišćavanje finalnih proizvoda ove složene reakcije (metal estri masnih kiselina i glicerol, odnosno izdvajanje alkohola koji je uzet u višku) teže su u slučaju etil nego metal estara. U slučaju metanolize, obrazovana emulzija se brzo i lako rasloji, formirajući dve organske faze. Prva sadrži glycerol sa određenom količinom metanola, a u drugoj fazi su uglavnom prisutni metal estri masnih kiselina.

Biogoriva ne zahtevaju proizvodnju novog automobila odnosno novog automobilskog motora. Ova kompatibilnost sa postojećim motorima podstakla je mnoge zemlje da se okrenu biogorivu, uverene da će na taj način moći da smanje potršnju fosilnih goriva. Evropska unija je sebi odredila za cilj da do 2015. godine koristi dvadeset odsto biodizela, što će značiti desetostruko povećanje uzgoja uljarica.

U Srbiji je 2011. godine posejano 165000 hektara soje, ako uzmemo prosek od 3000 kg po hektaru, dobijamo da je proizvedeno 495.000 tona soje. Ako iscedimo samo 10% ulja dobićemo 49500 tona biodizela. Velika većina poljoprivrednih proizvođača u Srbiji iz soje prilikom ekstrudiranja ne odvaja višak ulja. Takav punomasni sojin griz u proizvodnji stočne hrane nema potreban kvalitet. Samim tim dobijamo loš prirast kod stoke i lošiju cenu u odnosu na sojinu sačmu kada prodajemo stočarima. Nacionalna strategija Brazila i SAD je da se iz soje izdvaja ulje (Brazil 98%) i od velike većine tog ulja se proizvodi biodizel.