Zbog ograničenih rezervi nafte, političke nestabilnosti područja u kojima su najveći proizvođači i izvoznici nafte, povećanja cene nafte i njenih derivate na svetskom tržištu i štetnosti derivate nafte po zdravlje ljudi, stalno se razmišlja o upotrebi energenata koji će uspešno da zamene naftne derivate.

Sve zalihe nafte u svetu biće iscrpljene 22. oktobra 2047. godine, i to u 20.58 sati, navedeno je na evropskom energetskom Internet portalu www.energy.eu.

Prema proračunima koje su obavili stručnjaci portala, na osnovu sada poznatih rezervi i trenutne potrošnje, rezerve pojedinih fosilnih goriva biće potrošene vrlo brzo.

Prvo će, procenjuje se, nestati nafte – već kroz manje od četiri decenije. Sledeći u redu “ugroženih energenata” je prirodni gas, čije bi rezerve trebalo da budu potrošene 12. novembra 2068. godine u 9.25 ujutru, dok će uglja biti do 19. maja 2140. u 20.05, navodi se na portalu. U saopštenju se naglašava da su ovako precizne “satnice” date da bi se javnosti što dramatičnije predstavilo stanje na sektoru ne-obnovljivih izvora energije i ukazalo na potrebu što hitnijeg prelaska na obnovljive.

Alternativno gorivo mora biti tehnički podesno, ekonomski konkurentno, bazirano na obnovljivim sirovinama, ekološki povoljno i lako dostupno. Jedno od takvih goriva je proizvod hemijske modifikacije biljnih ulja i životinjskih masti reakcijom transesterifikacije kojom se glycerol zamenjuje najčešće metanolom, poznat kao biodizel. Biodizel je biorazgradiv, netoksičan i nezapaljiv, potpunije sagoreva zbog prisustva kiseonika u strukturi (10–11%) i ima manju emisiju štetnih gasova u poređenju sa gorivima mineralnog porekla.

Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Biodizel veoma čisto sagoreva i podseća na standardni dizel; proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta, soje ili uljane repice pomoću metanola i katalizatora. Po hemijskom sastavu je mešavina metil estra masnih kiselina. Ovo gorivo jeste obnovljivi izvor energije jer se troši onom brzinom kojom se obnavlja.

U različitim regionima sveta, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i klimatskih i ekonomskih uslova, za dobijanje biodizela koriste se različite sirovine, a najčešće sojino, suncokretovo, kikirikijevo i repičino ulje. U cilju smanjenja troškova proizvodnje biodizela sve više se razmišlja o alternativnim sirovinama, kao što su nejestiva biljna ulja i korišćena ulja i masti. Esterifikacijom slobodnih masnih kiselina i transesterifikacijom (alkoholizom) glicerida dobija se smeša estara masnih kiselina, koja ima poboljšane osobine kao gorivo u odnosu na polazno biljno ulje. Za ove reakcije, pored ulja ili masti, koristiti se i alkohol, najčešće metanol. U prisustvu viška alkohola, upravna reakcija transesterifikacije je pseudo-prvog reda, a povratna drugog reda. U prvom stupnju ove složene reakcije dolazi do razlaganja tetrahedralnog intermedijera pri čemu nastaje estar masnih kiselina i diglicerid, odnosno kasnije reakcijom diglicerida sa alkoholom nastaje monoglice rid i estar masnih kiselina. U poslednjem stupnju reakcije transesterifikacije u reakciji između monoglicerida i alkohola nastaje još jedan mol estra masnih kiselina, odnosno glycerol kao nusproizvod. Zbog formiranja stabilnih emulzija, separacija i prečišćavanje finalnih proizvoda ove složene reakcije (metal estri masnih kiselina i glicerol, odnosno izdvajanje alkohola koji je uzet u višku) teže su u slučaju etil nego metal estara. U slučaju metanolize, obrazovana emulzija se brzo i lako rasloji, formirajući dve organske faze. Prva sadrži glycerol sa određenom količinom metanola, a u drugoj fazi su uglavnom prisutni metal estri masnih kiselina.

Biogoriva ne zahtevaju proizvodnju novog automobila odnosno novog automobilskog motora. Ova kompatibilnost sa postojećim motorima podstakla je mnoge zemlje da se okrenu biogorivu, uverene da će na taj način moći da smanje potršnju fosilnih goriva. Evropska unija je sebi odredila za cilj da do 2015. godine koristi dvadeset odsto biodizela, što će značiti desetostruko povećanje uzgoja uljarica.

U Srbiji je 2011. godine posejano 165000 hektara soje, ako uzmemo prosek od 3000 kg po hektaru, dobijamo da je proizvedeno 495.000 tona soje. Ako iscedimo samo 10% ulja dobićemo 49500 tona biodizela. Velika većina poljoprivrednih proizvođača u Srbiji iz soje prilikom ekstrudiranja ne odvaja višak ulja. Takav punomasni sojin griz u proizvodnji stočne hrane nema potreban kvalitet. Samim tim dobijamo loš prirast kod stoke i lošiju cenu u odnosu na sojinu sačmu kada prodajemo stočarima. Nacionalna strategija Brazila i SAD je da se iz soje izdvaja ulje (Brazil 98%) i od velike većine tog ulja se proizvodi biodizel.

Nafta nestaje 22. oktobra 2047.